Општина Бела Паланка
званична презентација општине

Манастир успенија Пресвете Богородице

Манастир Успенија Пресвете Богородице у Вети (у народу познат као „ветански манастир“, књижевно „ветски“) помиње се у XVII и XVIIIвеку. Помен из XVIIвека доказуједа је манастирстарији(вероватно средњевековни, као што је већ речено, верује се задужбина Мрњавчевића). Тај први податак који манастирпомиње као „манастир Ветски“, именом којим се и данас зове, је из 1686.г.. У XVIIIвеку године 1719. спомиње овај манастираустријски путник и путописац Дриш. Он каже: ''у брдима овим овде (тј. изнад друма пред Белом Паланком) има један манастир, у коме живе калуђери из реда св. Василија, најугледнији ред духовника, којих има много у турској царевини и који живе сасвим усамљени по манастирима“. Ветански манастир је доцније порушен, ана старим темељима с краја XVIIIвека саграђен је данашњи манастир „Успеније св. Богородице“који је 1869.г. по обнови, освећен.Данасманастирима функцију и парохијске цркве, а у времену под Турцима у њему је постојала и српска школа у којој су учила деца из оближњих села.

У новије време, манастир је имао два катастрофална страдања: прво је било негде пред крај турске владавине око 1876. када су насељени Черкези из села код Поповог Хана запалили и опустошили манастир, а друго су урадили Бугари 1943. г. за казну што су код ондашњег архимандрита Данила Синка нашли 70 пушака и неколико сандука муниције. Архимандрит Данило, иначе руски емигрант и веома цењени духвник, је оптужен за сарадњу са 43. горским штабом равногорског покрета. То није промакло Бугарима, па су запалили манастир са конаком и минирали звоник. Након тога отац Данило обнавља манастир.

Манастир у Вети пре реконструкције

Манастир Успенија Пресвете Богородице у Вети после најновије реконструкције

Са улазног трема манастира Успенија Пресвете Богородице у Вети пружа се јединствен поглед на горостасан венац Трема, Девојачког гроба и Соколовог камена

Манастирско имање се убрајало у велике поседе у време доласка архимандрита Данила у ветански манастир. Непокретну имовину овог манастира сачињавали су: 23 ha шуме, 8 ha ливаде, 3 hа воћњака, 3 hа њиве, 1 hа плац, затим башта, виноград (свега око 43 хектара). Вредност имовине по инвентару 1932 г. ценила се на 209 031 динара. Ветански манастир у 1945. г. има тих 43 hа привредне површине. Како су на имању манастира очувани материјални остаци средњевековних црквишта (у шуми Ветанског манастира налазе се остаци темеља и зидова црквишта св. Јована Крститеља) извесноједајеовдеу дубљој прошлости билоидругихцрквено-феудалнихпоседа.

И у ветанском манастиру се учило писмености.У манастирској кући у Вети 1858. г.отворена је школа.Учитељ је био Цветко Ђорђевић из Горњег Риња који је радио и у Моклишту.

Powered by Vladimir Jocic