Општина Бела Паланка
званична презентација општине

Савремене саобраћајнице

Данашњи саобраћајни пут који пролази кроз Сићевачку клисуру изграђен је 1968. г. Ова саобраћајница је од великог значаја за средње Понишавље. На овом пут кроз клисуру има 13 тунела.

Поглед на Сићевачку клисуру

Висине тунела се крећу од 3,9 до 4,3 m. Када би се сви тунели нанизали један на други, добио би се један тунел чија би дужна износила 1045 m. Осветљени су само природном светлошћу. После агресије Нато пакта на Србију, поправљен је стари пут преко Плоче 2004. г.за аутомобилски саобраћај, тако да је у 2005. г. он био у бољем стању него што је онај кроз Сићевачку клисуру.

Пут преко Плоче зими

Кроз Мокрањско ждрело, долином Коритничке реке пролази пут Бабушница - Бела Паланка, који везује Лужницу и остало залеђе Суве планине са средњим Нишављем. Овај пут се везује у Белој Паланци са уздужним међународним путем, који води нишавском долином. Ту се укршта и пут који се пружа северном страном Белопаланачке котлине, пролази обод на превали Бабина глава и као Тимочки друм излази на Видин и доње Подунавље.

У време ослобођења од Турака 1877. г. у Белој Паланци је постојао дрвени мост, отприлике на истој локацији на којој је и данашњи, бетонски. Турци су у борбама на мостобрану, покушавајући да зауставе напад са десне обале, имали намеру да поруше овај дрвени мост и за то ангажовали „дунђере“, али нису успели да заврше посао, јер су се брзо повукли. Тако су пионири и ти исти „дунђери“ већ сутрадан поправили мост на Нишави. Међутим, лево крило, које је предводио Јеврем Марковић и које је наступало преко Љубатовице морало је прикупити „већи број сељачких кола, па су иста поређана у реци, једна до других, и преко њих поређане даске. Преко таквог моста морала је прећи цела колона и то само један по један“. Већ овај детаљ говори о томе да су прелази преко Нишаве били јако проблематични. За њих су се најчешће користила запрежна кола и то само када је водостај низак.

Прелаз преко Нишаве у периоду пре I светског рата био је јако отежан због непостојања мостова, тако да се код Белановца прелаз преко реке одвијао запрежним колима, а уз више или мање мука тако се радило и на свим осталим прелазима.

„Вешаљку“ преко Нишаве у Радовом долу користе мештани са обе обале Нишаве, јер се савремени друм и железница налазе на различитим обалама

Саобраћај преко Нишаве обавља се некадашњим колским путевима, који су данас попримили функције локалних аутомобилских путева. Сем ових мостова, постоје и мостови на међународном путу Београд – Ниш – Истамбул, као и железнички мостови.

Прелази преко Нишаве

Железница долином Нишаве

Од 1867. г. почиње трасирање, а 1871. г. грађење железнице од Цариграда до Београда. Дужина трасе од 560 км од Цариграда до Киз Дербенда предата је на употребу 1873. г. До Белова је пругу градила компанија Хирш, а одатле до Ниша (300 км) градњу је требало да заврши турска влада у својој режији, али то није успела. У периоду од 1887. г. до 1888. г. је изграђена железница долином Нишаве у режији српске владе (као саставни део велике светске магистрале која везује запад и исток), што је имало велики значај и утицај на средње Понишавље. На овом подручју је установљено пет железничких станица: Долац, Црвена Река,  Бела Паланка, Чифлик, Станичење и петпостаја: Радов Дол, Белановац, Црквица, Сињац.

Изградња железнице је омогућила интензивно школовање, изучавање заната и запошљавање сеоске омладине, па је то допринело најпре дневној, а касније и тоталној миграцији становништва. Њена изградња је условила посредно и изградњу мостова за пешачки и друмски саобраћај преко Нишаве, како би се оствариле везе са железничким станицама. Велики број људи је нашао и запошљење на железници, тако да је она имала пресудан утицај на развој средњег Понишавља.

Нишавска железница пролази кроз долинске усеке - Сићевачку клисуру и сутеску Св. Отац. Она је део велике светске железничке магистрале (Лондон-Париз-Београд-Ниш-Истамбул са везама преко Мале Азије). Ове клисуре су постале најкраћа спона између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.

Сићевачка клисура је веома непроходна. Пролаз железнице кроз клисуру омогућен је изградњом четири тунела. На прагу XXI века железница у средњем Понишављу је у изузетно великом технолошком заостатку у односу на остали српски део железнице, а поготову у односу на светску. Лоше је стање колосека, инфраструктуре, система комуникације и стање технике. Некадашњи покретач развоја престао је то да буде.

Powered by Vladimir Jocic