Општина Бела Паланка
званична презентација општине

Средње Понишавље до данас

Средње Понишавље - гранично подручје у првом светском рату

У Првом светском рату, Бугарска се придружује Аустроугарској монархији у окупационим настојањима и улази у рат 14. октобра 1915. г. Борбама на Дреновој Глави код Војнеговца она постаје члан Тројног споразума и после повлачења Друге („Степине”) армије 27. октобра из Пирота и 4. новембра из Ниша, њена окупациона власт траје до 1918. г. Тада, 10. октобра у Ниш улазе српска војска, а у Пирот 13. октобра Француски савезнички ескадрон. То што је средње Понишавље имало гранични положај, платило је невиђеним жртвама. Не постоје прецизни подаци само за средње Понишавље, али свеукупно су бугарске окупационе власти убиле преко 2300 људи и у интернирање на принудни рад отерале преко 3000 људи. Жива су сећања преживелих из интернације преко њихових потомака на ова времена, а у паланчкој Јанћиној падини данас је подигнут споменик, којим се чува сећање на стрељање свештеника и официра изI светског рата које су тамо урадили Бугари.

Споменик стрељаним свештеницима и официрима 12. марта 1915. г. од стране бугарских окупатора, подигнут 1995. г. у Јанћиној падини

Средње понишавље - гранично подручје у другом светском рату

И у Другом светском рату, Бугарска окупациона сила је на овом подручју. Она приступа Тројном пакту (стварном одлуком од 20.1.1941. и формалном од 1.3.1941.), са циљем да оствари идеје Санстефанске Бугарске. Омогућила 8. октобра 1941. г. једанаестој немачкој оклопној дивизији да са њене територије уђе у Понишавље код Цариброда. Од 19. – 24. априла 1941. г. Пиротски крај са Ђурђевопољском котлином улази у састав Софијске области, а у оквиру Пиротског среза. „Демаркациона линија” са Недићевом Србијом као немачком интересном свером, успостављена је на развођу Ђурђевопољске и Белопалначке котлине, управо онако, како су то Турци учинили увођењем обласне „страже” у време формирања Нишког кадилука. Она је ишла од Св. Оца преко Страже до Бабине главе, па на Пајешки камен. Поново, по ко зна који пут, погранични карактер области раздваја села, имања, пријатеље. Настаје погранични шверц (дувана, зејтина, петролеја...), стрељања и илегални преласци. У подручју под бугарском окупационом влашћу се уводи као званичан језик бугарски, школовање изводе бугарски учитељи, а презимена се мењају „на бугарска”.

Савремено административно подручје општине

И данашњим, савременим постављањем општинскх граница, извршено је „цепање“ средњег Понишавља, тако што је из Ђурђевопољске котлине један мањи део припао Белопаланачкој општини, а други, већи, Пиротској. Тако су се села Сињац са својим засеоцима и један део атара Бабин Кал, који по својој географској припадности улазе у састав котлине Ђурђево поље, нашли у Белопаланчкој општини.

Powered by Vladimir Jocic