Општина Бела Паланка
званична презентација општине

Споменик Септимију Северу

Споменик материјалне културе из периода римске империје, из 202. г. н.е., око кога се највише водила полемика у стручној археолошкој и историјској јавности је, свакако, споменик посвећен Септимију Северу који је пронађен у Белој Паланци. Израђен је од белог мермера паралелопипедног облика, димензија основе 79 x 60 cm и висине 130 cm, са постољем облика зарубљене пирамиде, димензија основе 100 x 73 cm и висине 30 цcm. Узимајући да је густина овог материјала 2700 kg/m3, произилази да су масе ова два дела 1663 kg и другог негде око 500 kg, што значи да му је укупна маса око 2200 kg. На фронталној површини паралелопипедног дела прецизним, скоро калиграфским, латинским писмом, исписан је текст како је то приказано на слици.

   Споменик Септимију Северу, нађен на локацији стара пијаца у Б. Паланци. У Ремезијани управник провинције Квинт Аниције Фауст (Q. Anicius Faustus) диже споменик посвећен Септимију Северу и његовом сину Каракали Јулији Домни, 202. г.

Већи број историчара и археолога се бавио питањем повода за подизање овог споменика. К. Пач је изнео претпоставку да је у Ремизијани држан Сабор (concilium) горњомезијских градова и да су том приликом указане почасти царевима и царици (по њему погрешно Александру Северу и његовој мајци). Познато је наиме да је седиште годишњег сабора у римским провинцијама (на којима су решавана важна питања од интереса за све градове у провинцији) обично било и седиште царског култа, па су ту своје жртвенике – споменике са натписом у почаст царевима – подизали и други градови.

Н. Вулић је оспоравао ово тумачење. Наводи следеће разлоге: положај Ремезијане на граници провинције није нимало повољан за седиште Сабора градова. О граду се мало зна (извори га готово не спомињу), а археолошки налази не говоре о каквом значајнијем центру на месту данашње Беле Паланке. Такође се у натписима не спомињу нити concilium нити његови службеници flamines или sacerdotes, што би било природно, ако би се радило о седишту царскога култа.

Касније је Н. Вулић изнео ново тумачење о подизању овог споменика. Према овом тумачењу Септимије Север се са својим сином Каракалом 202. г. не. враћао са Оријента за Рим, преко Мезије. Ремезијана је тада била на граници Тракије и Горње Мезије, на важном путу који је са истока водио у Рим. С обзиром да је цар је овде требало да ступи на тле Горње Мезије, разумљива је била намесникова брига да га поздрави, па је тим поводом подигнут споменик. У свечаним припремама за дочек цара узели су учешћа и други горњомезијски градови.

Међутим, подизање споменика не мора да се веже само за пролазак цара кроз Ремезијану. Припреме за дочек царева вршене су у многим градовима, па чак и у онима кроз које цар није требало ни да прође. Историчар Дио Касије пише: „...Принуђени смо били да му припремамо (Каракула) о свом трошку боравак. У местима у којима се никада није задржавао, чак и у онима која није требало ни да види. Грађена су позоришта и циркуси у местима кроз која је требало да прође...”. М. Мирковић претпоставља да су сличне припреме вршене тада с нарочитом пажњом у Ремезијани, с обзиром да град лежи на прометном путу. Могуће је да су вршени радови на јавним објектима, чиме се такође може објаснити присуство провинцијског управника у натписима.

У проценама вредности овог споменика локална управа никад није имала ваљано мерило, тако да се споменик увек налазио у запећцима вароши. Најчешће је то било неко место секундарне важности, тако да стручна јавност, туристи и стварни поштоваоци археолошке вредности нису могли о њему никад да добију праву информацију (као нпр. о пореклу и датирању настанка). Уместо да заузме централно место на ударном тргу вароши са пропратном таблом и информацијама о њему, пригодно заштићен и ноћу адекватно осветљен, да буде синоним Паланке, његов логотип и симбол према коме ће се варош препознавати, увек је био на маргинама културних вредности из најстаријег доба. Овако заборављеном, ничијем и „ безвредном” прети му опасност да буде уништен. То што већ није учињено То што већ није учињено са њим има да се захвали само његовој робусности, чврстоћи и квалитетном материјалу.

Powered by Vladimir Jocic